HiFi & Professional Audio Forum  

kuda ide muzika?

backup sajta: hificafe.audiohard.com
Forum rules
backup sajta: hificafe.audiohard.com
Post Reply
User avatar

Topic author
Boogie Woogie
redovni korisnik
redovni korisnik
Posts: 170
Joined: 07 Oct 2008, 23:45
Location: Bgd, Vračar
Contact:

kuda ide muzika?

Post by Boogie Woogie » 26 Oct 2008, 02:53

Ovaj, po malo pretenciozan naslov nisam postavio toliko zbog nekakvog filosofskog pristupa muzici (mada ni to ne bi bilo loše) već zbog jedne praktične stvari, tj. peticije.

Naime, vidim da je u svetu trend "dizanja glasa" protiv "glasnoće" u muzici (naročito u produkciji) koja je između ostalog dovela i do MP3 formata, pa evo i jedne peticije, koja ako uspe, može da malo zatalasa stvari..ko zna..

Verujem da ne otkrivam rupu na saksiji ako kažem da je glasnoća glavni neprijatelj kvalitetnog zvuka i da se usled glasnog snimanja nepovratno gube detalji koji muziku inače čine dinamičnom, nepredvidivom, emotivnom umesto ravnom i napornom.

Da ne mudrujem mnogo o nečemu što verovatno već znate, naišao sam na par dobrih članaka na ovu temu i na kraju na peticiju pa, vidite sami...

http://www.p2pon.com/2008/05/21/artists ... ity-audio/
May 21, 2008

http://www.rollingstone.com/news/story/ ... h_fidelity
In the age of MP3s, sound quality is worse than ever

http://www.youtube.com/watch?v=3Gmex_4hreQ
The Loudness War

i za peticiju

http://www.gopetition.com/petitions/re- ... netic.html


mmilovan
srebrni korisnik
srebrni korisnik
Posts: 321
Joined: 10 Apr 2006, 15:31

Re: kuda ide muzika?

Post by mmilovan » 26 Oct 2008, 02:07

Hvala ti na svim ovim peticijama. U međuvremenu, nije mi jasno zašto se bune protiv CD formata? Pa nisu li same kompanije ubile DVDAudio i SACD, ne davajući authoring ali i uređaje za reprodukciju u širu primenu? Nije li Soni čak kontrolisano delio licence za one koji bi hteli da rade SACD.

Sada se ubiru plodovi ovakvog pristupa "hoću svaki cent za sebe", a mp3 je postao, maletne format u kome rade čak i emitovanje...
Lično sam ostao bez teksta!

User avatar

Topic author
Boogie Woogie
redovni korisnik
redovni korisnik
Posts: 170
Joined: 07 Oct 2008, 23:45
Location: Bgd, Vračar
Contact:

Re: kuda ide muzika?

Post by Boogie Woogie » 27 Oct 2008, 00:12

to za CD format ni ja ne podržavam, ali brate ..mp3 je greška milenijuma.


mmilovan
srebrni korisnik
srebrni korisnik
Posts: 321
Joined: 10 Apr 2006, 15:31

Re: kuda ide muzika?

Post by mmilovan » 27 Oct 2008, 00:25

Greška milenijuma, dakako, ali greška koja se svesno gura među validne digitalne formate.

Nažalost, ništa bolje nije ni sa mpeg2 u slučaju videa...

Samo, ljudi ne prave frku oko toga, svi ćute i kao zadovoljni, a ono - katastrofa.
Lično sam ostao bez teksta!

User avatar

Topic author
Boogie Woogie
redovni korisnik
redovni korisnik
Posts: 170
Joined: 07 Oct 2008, 23:45
Location: Bgd, Vračar
Contact:

Re: kuda ide muzika?

Post by Boogie Woogie » 27 Oct 2008, 00:50

u nekom od ovih tekstova je baš lepo objašnjeno zašto je ljudima "lepo" što imaju mp3.

Glavna fora je u tome što ono što je glasnije, na prvu loptu daje utisak boljeg kvaliteta.
Slično kao kada ti prodavac, kada nudi npr pojačalo ili zvučnike, odvrne dugme do tačno u podne, pa ti se čini kako "grmi", kako je sve puno zvuka itd..

Druga stvar (i to je sad već moje neko razmišljanje) je što se ide na jednu od psiholoških slabih tačaka, a to je Megalomanija.

Većina ljudi je godinama sanjala da kompletira neke albume, opuse a to nije mogla, ali sada uz pomoć mp3-ja to može, pa kad se na vagu stavi s jedne strane kvalitet, a sa druge kvantitet, ljudi radije (potpuno potrošački legitimno i histerično) biraju ovo drugo.

I onda imamo ovo što imamo, more muzike i duhovnu pustinju.

Jednom sam na nekom koncertu video kako je neki tip što je zadužen za nameštanje opreme (mikorofoni, kablovi, isl) seo za bubnjeve i počeo da udara, verovatno da bi dobio informaciju od nekog drugog tipa što je u centru sale sedeo za mikserom međutim većina ljudi je već počela da cima glavom u ritmu.

Tad mi je prozujala misao kako je možda upravo to ono što je jedino dovoljno, ili onaj neki pravac u kom muzika ide - suvi, transični ritam. Kao u pradavna vremena (ili u afričkim plemenima) gde s sve svodi na puki ritam. Vraćanje muzičkim korenima, ritmu plemena..

I danas vidim otliko spotova (američki crnci npr) gde se forsira samo ritam i nešto vrlo malo melodije tek da oboji celu priču.

Mp3 je čitave generacije lišio osećaja za detalj (a muzika je, kolko du juče, da ne kažemo do pojave mp3-ja, bila upravo prepuna detalja)

sada imamo jednu "ravnu" priču, bez uspona i padova, bez emotivnih i estetskih izazova..najčešće sirovu snagu, sirov ritam, jeftini trans koji ima za cilj - šta?


mmilovan
srebrni korisnik
srebrni korisnik
Posts: 321
Joined: 10 Apr 2006, 15:31

Re: kuda ide muzika?

Post by mmilovan » 27 Oct 2008, 01:26

Duhovnu pustoš - lepo si rekao.

Ogoljavanje je davno započelo, još šezdesetih, kada se cela scena svela na dve ili tri gitare, bubnjeve i sinti (električne orgulje, i t. sl.)...

I na beskrajno prosipanje "dubokoumne" filozofije koja je morala da prati svaku od kompozicija.

Sada beremo plodove ovog pristupa, bez ikakvog izgleda da se išta u poslednje vreme popravi.

Ako međutim osmotrimo stvari sa optimistične strane, čini mi se da je današnja scena ipak, koliko-toliko demokratičnija. Naime, ako voliš nešto drugo da slušaš, možeš relativno lako do toga doći (na primer youtube), što nikada dosada nije bio slučaj. Uvek je to bilo strogo kontrolisano.

Sada ima svega.

Nekakav pomak, ipak... Zar ne?
Lično sam ostao bez teksta!

User avatar

Topic author
Boogie Woogie
redovni korisnik
redovni korisnik
Posts: 170
Joined: 07 Oct 2008, 23:45
Location: Bgd, Vračar
Contact:

Re: kuda ide muzika?

Post by Boogie Woogie » 27 Oct 2008, 02:17

znaš kako..u pravu si, samo što je to pitanje "demokratije" malo problematično.

Naime, demokratija ne donosi ništa specijalno ako se sastoji samo od slobode izbora.
Šta imamo od te slobode ako ne znamo šta da biramo?
Demokratija je moćna stvar ako (pored slobode izbora) sadrži i informisanost, znanje, informaciju.

Mislim..šta će nam demokratija ako ne znamo ni šta hoćemo, ni šta bi eventualno trebali da hoćemo i ako ne znamo Zašto bi to nešto trebali da hoćemo, right?

To pitanje demokratije u muzici me uvek podseti na neke Lepe Brene ili Karleuše koje, kada pitaš zašto pevaju to što pevaju, daju odgovor "pa, narod to voli".
(inače bi one lično i personalno pevale jazz, ili neke horske madrigale..)

Danas imamo Yutube, o kej, lepa stvar, korisna stvar ali..nisam siguran kako to upotrebljavaju npr neki 14-godišnjaci..
Da li pretežno jure savremene spotove ili jednostavno istražuju i nešto drugo?

Da li ih interesuje npr baš jazz ili klasika, ili im je to smaranje

da bi neko imao slobodu volje, trebao bi da bude prvo dooobro obavešten, pa da onda svoju volju usmerava. ovako..bojim se da slobodna volja danas ima svoje plitko uporište, i to prilično obojeno nestrpljenjem.

Neko bi rekao da sloboda volje podrazumeva istraživanje, probavanje, biranje (što npr Yutube pruža) ali se svakako postavlja i pitanje ŠTA ljudi traže.
Da li će ih u MORU informacija neki (uzmimo primer) Take Five od D.Brubeck-a zaintrigirati ili će samo preleteti preko njega u traganju za nečim drugim?

I ŠTA je to drugo?

ili je Traganje postalo smisao sam po sebi, bez ideje da se išta nađe, već samo tako da se preleće sa informacije na inforomaciju, bez ikakve ideje šta bi se sa tom inormacijom uradilo..

Nekada su se npr ploče studiozno slušale, pratili detalji, muzičke ideje i rešenja, pričalo se o instrumentima koji se se koristili, o glasovima koji su se slagali, o efektima o ovom i onom i to SAMO na npr drugoj strani Abbey Road-a.
Današnjim klincima to je nezamislivo, jer, ne samo da imaju celokupni opus neke grupe spakovan u telefonu, već im je i zvuk tako serviran da im mozak to uopšte i ne registruje kao intrigantno ili inspirativno za ponovno slušanje, već pre zamorno, "odslušano". (na onom linku Yutube, lepo je objašnjeno kako MP-3 kasapi muziku)

U sveopštem ubrzavanju stvari i muzika je postala kao brza hrana..Lišena kvalitetnih sastojaka, ali obojena tako da se dopada.
Na kratko-prijatna, na dugo-opasna.
Održava večitu glad, ali ne zasićuje. Jede se, ali ne hrani..
i reklo bi se "svako ima mogučnost izbora da batali nezdravu i da se okrene zdravoj hrani " ali, svi ipak radije biraju nezdravo.
Toliko su nabaždareni na Ubrzavanje (i u krajnjoj liniji na strah od gubitka vremena) da će se pre opredeliti za Trenutak.

A MP3 jeste trenutak.

Ono što još uvek pruža nekakvu nadu po mom mišljenju (kada je "spas muzike" u pitanju) su koncerti uživo..ukoliko se ipak ljudi nekako ne otarase MP3-ja, kao prolazne mode..ili se ne smisli neko novo rešenje, koje će vratiti i kvalitet i kvantitet i sve ono za čime svaki normalan čovek ima potrebu.

Post Reply